Socijalna izolacija je trezven neprijatelj trezvenosti
Usred naših zavisnosti, govorimo sebi da lažemo posle laži. Uveravamo sebe da smo previše ili premalo; da moramo, zaslužili da prođemo kroz borbu uzlazne bitke, sami.
“Ja sam teret” … laž.
“Niko ne zaslužuje da se bavi mojom borbom” … laž.
“Moram sam da prođem kroz ovo” … laž.
Želja za izolacijom drži nas usred naše zavisnosti bez izlaza. Problem sa izolovanjem tokom aktivne zavisnosti je što nastavljamo da jačamo laži koje nam govori droga. Lek nam govori da nam treba, da bez njega ne možemo preživeti. Da bismo zadržali tu utičnicu u svom životu, moramo sve i sve ostalo da zatvorimo iz svojih srca i misli.
Neverovatno je koji trikovi zavisnosti mogu da igraju na nas, poput glavnog manipulatora koji nas razdvaja od bilo koje životne linije. Sve što se nađe između naše zavisnosti je neprijatelj.
Moć izolacije
Izolacija može da deluje kao da stojimo u miru: što se više borimo protiv njega, to dalje tonemo. Naši umovi nam govore da se predajemo, a zavisnost moli da ostanemo sami.
Izolacija je jedan od glavnih antagonista protiv oporavka. Oporavak nas traži da zakoračimo u svetlost, da prihvatimo druge na putu trezvenosti, priznamo svoju nemoć i prihvatimo ranjivost.
Izolacija nam govori da ne moramo raditi nijednu od tih stvari da bismo mogli ostati zauvek zadovoljni u tajnom skrovištu svog bola. Prvi korak u suočavanju sa zavisnošću je prihvatanje pomoći i ljubavi ne samo drugih, već i nas samih.
Čega se zapravo bojimo?
Mnogo je aspekata preduzimanja prvog koraka ka prevazilaženju izolacije koji može biti izazovan na početku oporavka.
Ti strahovi uključuju:
- Neuspeh ili ponavljanje
- Postati opet ranjiv i pustiti druge unutra
- Briga o tome šta će naši najmiliji misliti ili reći o našoj zavisnosti
- Teška stigma koju nosi zavisnost
Plašimo se da učinimo taj prvi korak, a zatim se brzo vratimo na mesto bola koji nam je rekao da će oporavak biti neuspešan, što otvara vrata da izolacija počne ponovo. Plašimo se kako ćemo se suočiti sa onima koje volimo ili kako ćemo se suočiti sa sobom.
“Toliko sam se izolovao da nisam znao šta da radim ili kako da zatražim pomoć.”
Izlazak iz izolacije i poduzimanje tog prvog koraka ka trezvenosti i oporavku jedna je od najtežih odluka koje zavisnik mora da donese na putu ka zdravlju.
U tom trenutku moramo se suočiti sa svim strahovima, potencijalnim odbacivanjem, sa svim negativnim stvarima o kojima smo sami odlučivali dok smo se držali skriveni. Moramo se suočiti sa svim lažima. A upravo su to one laži.
Istina je da je prvi korak u oporavku možda i najizazovniji, ali i najsrećniji. Pustite istinu – Vi ste vredni, a na tom putu s vama postoje i drugi koji vas žele podržati i ohrabriti.
Niste sami. Sve što trebate učiniti je učiniti prvi korak!
U našim savetovalištima možeš dobiti pomoć koja ti je potrebna. Vreme je!
Pozovi!
Srbija: 0800 104 100
Bosna i Hercegovina: 0800 28 000
Crba Gora: 0800 81 400
Pomoć je besplatna!